Psihostimulansi su lekovi koji povećavaju moždanu aktivnost, što dovodi do povećane budnosti, pažnje i nivoa energije. Oni uključuju supstance kao što su amfetamini, metilfenidat, kokain i kofein, i mogu se koristiti u medicinske svrhe ali se takođe mogu zloupotrebiti zbog svojih euforičnih i stimulativnih efekata. Produžena upotreba ili zloupotreba psihostimulansa može dovesti do zavisnosti i raznih štetnih efekata na fizičko i mentalno zdravlje.
Najrasprostranjenije i najviše upotrebljive dozvoljene supstance iz ove grupe su nikotin i kofein. Međutim, kada govorimo o opasnim i ilegalnim drogama, u njih ubrajamo: amfetamin, kokain i ecstasy.
AMFETAMIN se na tržištu pojavljuje u dve forme: običan-u formi puderastog praha, Speed i kristalni-u formi kristalnog praška, Ice ili „kristal met“. Različiti su i načini upotrebe: sniff-ovanjem, oralno, inhalacijom pare pri zagrevanju ili intravenozno.
Jednokratno uzimanje dovodi do snažnog efekta zadovoljstva poznatog kao „rush„-pojačane prijatnosti, raspoloženja, pojačane pažnje, izoštrenosti čula, smanjenja potrebe za snom i smanjenja apetita.
Prolongirana upotreba dovodi do iscrpljivanja energetskog kapaciteta ličnosti uz osećaj razdražljivosti, hronične nesanice, impotencije, poremećaja raspoloženja, kao i tzv. „amfetaminske psihoze“ (model paranoidno-halucinatorne psihoze slične schizofreniji).
KOKAIN-ovaj snažni, kratkotrajni psihostimulans po prvi put je ekstrahovan iz lista Erythroxylon koka žbuna koji primarno raste u Peruu i Boliviji sredinom 19.veka. Čist kokain je po prvi put primenjen kao lokalni anestetik tokom 1880.god. pri operacijama oka, uha, grla zbog njegove mogućnosti da obezbedi anesteziju i efekta vazokonstrikcije i zaustavljanja krvarenja. Ilegalno se prodaje u formi belog praha, a koristi se najčešće ušmrkavanjem, pušenjem i intravenski. Ćesta upotreba ove droge dovodi do razdražljivosti, zbunjenosti, paranoje i panike. Fizička i psihička iscrpljenost nastaju zbog istrošenosti zaliha stimulativnih materija koje se prirodno stvaraju u mozgu, kao i nedostatka sna i hrane.
Krek je čista kokainska baza sa bržim i jačim dejstvom na mozak od kokaina. Prodaje se u obliku žućkasto-belih komadića sličnih vosku ili kao bela zrnca. U tom obliku se puši paljenjem komadića i pušenjem dima prilikom čega dolazi do karakterističnog pucketanja, od čega i potiče naziv krek (crack-eng. pucketati).
Kratkotrajni efekti upotrebe kokaina ispoljavaju se u vidu lažnog osećaja snage, svemoći. Dejstvo kokaina je kratko-oko 30 minuta nakon čega dolazi do postepenog pada raspoloženja i razvoja tzv. postkokainske depresije.
Krek deluje za otprilike 10-ak minuta izazivajući snažan osećaj uzbuđenja ali sve to prati i vrlo brzo „spuštanje“ kada se konzument oseća veoma depresivno, a neretko je i agresivnog reagovanja uz sklonost suicidu. Ovo osećanje najprisutnije je u prvih 24 časa.
Dugotrajne posledice odnose se na jaku psihičku zavisnost, ponekad već posle prvog iskustva. Intenzivno ušmrkivanje kokaina može oštetiti sluznicu nosa koja dovodi do curenja iz nosa koje je slično prehladi, krvarenja iz nosa a nekada dolazi i do uništenja nosne pregrade.
Često korisnici ovih droga pate od uznemirenosti, paranoje, depresije, iscrpljenosti ili potpunog gubitka samopoštovanja ili samokontrole. Mogu nastupiti teške psihijatrijske komplikacije tzv. „kokainsko ludilo“ za koje su karakteristične „kokainske bube“ tj. halucinacije sitnih buba koje gamižu kroz kožu. Ova halicunacija je do te mere živa i stvarna za zavisnika da on ponekada seče kožu sa ciljem da ih izvadi.
Velike količine uzetog kokaina uzrok su čestih smrtnih ishoda jer srce prestane da radi ili zbog krvarenja u mozgu. Problemi u seksualnom funkcionisanju su prateći problemi korisnika ove droge. Konzumiranje kokaina tokom trudnoće dovodi do teškog oštećenja intelektualnih funkcija deteta „kokainske bebe“.
ECSTASY (MDMA) poznat je više od 100 godina. Prvi put se pominje 1898. godine. Klinički je ispitivan kao lek za smanjivanje apetita, odnosno mršavljenje, ali nikada nije dobio dozvolu za upotrebu u terapiji jer je ustanovljeno jako i za zdravlje štetno dejstvo. Uglavnom se prodaje u obliku tableta različitih boja na kojima su utisnuti simboli koji sugerišu dejstvo (smeško, ferari). Po hemijskoj strukturi sličan je amfetaminu i halucinogenu meskalinu. Dejstvo mu predstavlja mešavinu stimulativnog i halucinogenog.
Kratkotrajni efekti-počinje da deluje nakon 20 minuta, a dejstvo traje 3-5 časova. Pod dejstvom ove droge osoba oseća lažnu bezbrižnost i energiju, ima potrebu za igranjem i kretanjem. Čula su izoštrena uz osećaj empatije i bliskosti sa drugim ljudima. Ecstasy remeti rad centra za termoregulaciju što uz povećanu potrebu za igrom i kretanjem vodi u osećaj iscrpljenosti i rizika od dehidratacije, sa posledičnim povećanjem temperature i toplotnog šoka sa posledicama na rad srca i bubrega, jetre tj. mogućeg otkazivanja ovih organa. To je i glavni uzrok smrti povezan sa ovom drogom. Korišćenje ove droge sa alkoholom dodatno povećava rizik od dehidratacije.
Dugotrajne posledice-mada ova droga može trenutno proizvesti lažni porast raspoloženja, krajnji efekat njenog korišćenja je trajna depresija. Učestali konzumenti mogu postati napeti, zbunjeni, patiti od poremećaja spavanja, kognitivni deficiti-oštećenje memorije, pažnje, koncentracije, flash-back-ovi. Treba spomenuti i teška oštećenja jetre, bubrega i mozga.
