Filofobija – strah od ljubavi zapravo se odnosi na strah od romantičnih osećanja – ljubavi i zaljubljenosti, a posledično i od stupanja u partnerske odnose sa višim stepenom intimnosti i bliskosti. Zaljubiti se, biti zaljubljen, ostvariti potrebu za ljubavlju i vezati se emocionalno za drugu osobu, neki su od najprirodnijih impulsa za sve ljude, osim za one koji sebe blokiraju strahom, u tolikoj meri da se može govoriti o prisustvu fobije. Određeni strahovi i preispitivanja, praćeni anksioznošću, očekivani su i mogu se smatrati prirodnom pojavom prilikom upuštanja u vezu. Međutim, za one sa filofobijom, strahovi su toliko intenzivni da ometaju svakodnevno funkcionisanje i vode osobu u brojna izbegavajuća ponašanja i nesigurnosti, usled čega se javljaju poteškoće u uspostavljanju zdravog partnerskog odnosa kroz koji bi se zadovoljile osnovne ljudske psihološke potrebe za povezanošću, pripadanjem, podrškom i emotivnom razmenom.
Za osobu koja se zaista suočava sa filofobijom ovo je problem koji joj značajno ometa kvalitet života. Može se manifestovati kao strah osobe da voli i/ili bude voljena, da verbalizuje i pokazuje osećanja, da se grli/ljubi sa partnerom, da razmenjuje bilo kakvu nežnost. Povišena anksioznost i/ili panika mogu se aktivirati i na sam pomen ili pomisao o razvijanju bliskosti sa emotivnim partnerom. U ekstremnijoj formi, može podrazumevati strah od bliskosti u bilo kom kontekstu (sa članovima porodice, prijateljima, kolegama) kada se osoba udaljava od svih, a život postaje prilično površan i prazan.
Zapravo – kod ovih osoba bliskost prestaje da bude poželjno stanje, već opasnost koju „pošto-poto“ treba izbeći. Izbegavanje kratkoročno donosi smanjenje straha i olakšanje. Dugoročno, ono donosi permanentan osećaj usamljenost, nevoljenosti, neshvaćenosti i nezadovoljstva.
Uzroci nastanka filofobije
Različiti su uzroci nastanka filofobije. Kao neki od mogućih navode se:
- Odrastanje u disfunkionalnom porodičnom sistemu. Ukoliko kroz različite razvojne faze nisu bile zadovoljene osnovne psihičke potrebe deteta (za vezivanjem, sigurnošću, priznanjem, prihvatanjem…) osoba može razviti disfunkcionalne stilove vezivanja i zadovoljenja svojih potreba. Isto važi i u slučaju napuštanja od strane roditelja. Razvijaju se i mnogobrojna negativna uverenja kroz koja osoba funkcioniše i posmatra sebe i svet oko sebe („Nisam dovoljno dobar/dobra“; „Nisam bitan/bitna“; „Nevoljen/-a sam“…), samim tim formirajući i sopstvene obrasce ponašanja u partnerskim odnosima. Takođe, te obrasce može učiti i po modelu svojih roditelja. Ukoliko je partnerstvo nešto što osoba (na osnovu svog iskustva iz primarne porodice) vidi kao izvor patnje, u povećanom je riziku da razvije filofobiju.
- Gubitak voljene osobe na ranom uzrastu. Smrt roditelja ili druge važne osobe najčešće u detinjstvu ili adolescenciji, a koja je neadekvatno procesuirana, na osobu može ostaviti značajan trag i dovesti do formiranja uverenja da će je oni koje voli i za koje je vezana sigurno napustiti. Otuda nije neobično da se počinje voditi disfunkcionalnim uverenjima tipa „Ako nikoga ne volim, nikoga ne mogu ni izgubiti“.
- Prethodna loša iskustva u partnerskim odnosima. Naučnici veruju da je presudni razlog za razvijanje filofobije – straha od zaljubljivanja i emocionalne bliskosti, bojazan od ponavljanja nekog ljubavnog kraha partnerskog odnosa iz prošlosti. Za ove ljude, sigurnije je da pokušaju da spreče uspostavljanje bliskog odnosa, poverenja i razvijanja veze nego da se prepuste, plašeći se da će biti povređeni, ostavljeni, napušteni i sami.
S tim u vezi – stresna, traumatična iskustava tipa napuštanja, odbijanja, prevare, ili pak različiti oblici nasilja i zlostavljanja mogu biti u osnovi nastanka ovog stanja pa se skoro logično filofobija razvija kao mehanizam odbrane od potencijalnih ponovnih neprijatnih doživljaja. Generalizujući prethodno loše iskustvo, osoba počinje da stavlja znak jednakosti između emotivne veze i stresa/traume..
Kako se ispoljava filofobija?
Filofobija se ispoljava na različitim nivoima – telesnom, psihološkom i ponašajnom.
Kada je usled razmišljanja ili pominjanja partnerstva i romantičnih osećanja preplave anksioznost i/ili panika, osoba sa filofobijom će na telesnom nivou imati neke od sledećih simptoma: ubrzan rad srca, pojačano znojenje, stezanje u grudima, kratak dah, vrtoglavicu, mučninu, stomačne probleme i sl. Na psihološkom i ponašajnom planu, javiće se potreba za izbegavanjem moguće „opasnosti“, kao i za begom iz „opasne“ situacije ukoliko se u njoj već nalazi.
Šta to zapravo znači?
To znači da će osoba sa filofobijom izbegavati da se upušta u ljubavne veze (dominantno će se upuštati u površne, kratkotrajne odnose bazirane na zadovoljenju sopstvene seksualne potrebe), a i ako do toga dođe, gledaće da iz iste pobegne kada kod sebe i/ili druge strane primeti zaljubljenost, ljubav, razvijanje bliskosti i vezanosti.
U zavisnosti od strukture ličnosti i istorije nastanka filofobije, postoji nekoliko mogućnosti zašto do toga dolazi:
- Strah od osećaja zaljubljenosti : zaljubljenost ne doživljavaju svi kao prijatno osećanje. Za osobe sa, recimo, paničnim poremećajem (kod kojih je veoma izražen strah od telesnih senzacija koje ga prate) ono što nazivamo „leptirićima u stomaku“ može biti veoma neprijatan osećaj, a (potencijalnog) partnera onda mogu doživljavati kao okidač za taj osećaj. Takođe, osobe sa opsesivnim mislima vezanim za partnerski odnos mogu izbegavati upuštanje u isti izbegavajući, zapravo, neprijatnost koju sa sobom nose te misli. Za osobe sa socijalnom fobijom, prva faza upoznavanja i razvijanja bliskosti sa drugom osobom može, takođe, biti neprijatnost koju žele da izbegnu.
- Strah od vezivanja : neke osobe emotivnu vezu ne vide kao zadovoljstvo već kao nešto što ih sputava i ograničava, a s druge strane, sa sobom nosi i osećaj velike odgovornosti. Stoga, gledaju kako da se „spasu“ i da ne budu „zarobljeni“.
- Strah od gubitka/smrti voljene osobe : kod nekih osoba sa filofobijom, srž je strah od gubitka. Od gubitka voljene osobe se štite tako što izbegavaju i da imaju voljenu osobu, čime značajno umanjuju kvalitet svog života.
- Strah od napuštanja, povređenosti, nevoljenosti : sopstvena nesigurnost, kao i uverenje osobe da nije vredna ljubavi /ili viđenje sebe kao ličnosti koja nema kapacitete da se nosi sa potencijalnim neprijatnim emocijama, može dovesti do razvoja filofobije. Kod osoba sa filofobijom može postojati i problem sa poverenjem u partnera jer osoba veruje da se na taj način štiti od toga da bude izdata, izigrana, kao i da se prekomerno veže za partnera, verujući da joj možda radi nešto iza leđa, iako nema dokaza za to.To se ispoljava kroz prekomernu ljubomoru, kontrolu i posesivnost.
Kada potražiti pomoć?
Pomoć treba potražiti ne samo u situacijama prepoznavanja da je vaš strah nepodnošljiv, parališući i uznemirujući. Ovaj poremećaj narušava kvalitet života pojedinca te i to treba imati u vidu pri razmišljanju o prvom obraćanju stručnjacima.
Izuzetno je važno potražiti pomoć jer i ova fobija, ako se ne tretira, može da poveća rizik od komplikacija i drugih poremećaja mentalnog zdravlja, uključujući:
- društvenu izolaciju,
- depresiju i anksiozni poremećaj,
- zloupotrebu droga i alkohola,
- pokušaj suicida.
Lečenje
Lečenje se prevashodno bazira na psihoterapijskom radu, ali u zavisnosti od procene lekara moguće je i uvođenje farmakoterapije.
Uz pomoć terapeuta, osoba uči da prepozna svoje obrasce mišljenja koji su disfunkcionalni, kao i da razume vezu između njih i svojih postupaka. Radi se na produbljivanju uvida tj. osvešćivanju da disfunkcionalni obrasci mišljenja zapravo ne počivaju na realnim činjenicama i time se zapravo pravi prostor za formiranje novih, funkcionalnijih oblika mišljenja i ponašanja. Ujedno, potrebno je i izlaganje situacijama u kojima će se osoba truditi da primenjuje nove obrasce, i uvidi kako se oni odražavaju na njena osećanja, uverenja, i celokupno funkcionisanje.
Ako smatrate da imate problem pišite nam na office@lenus-ordinacija.rs ili pozovite na broj +381616433266.
Dođite da razgovaramo! Zakažite termin.
