Ličnost alkoholičara predstavlja kompleksnu i višeslojnu temu koja obuhvata različite psihološke, socijalne i biološke faktore. Alkoholičar je osoba koja se ne može kontrolisati u konzumiranju alkohola, što često dovodi do negativnih posledica po njeno zdravlje, odnose i društveni život. Razumevanje ličnosti alkoholičara zahteva uvid u njihove emocionalne i mentalne obrasce, načine suočavanja sa stresom, kao i duboko ukorenjene psihološke probleme koji mogu doprineti razvoju zavisnosti. Pored toga, socijalni kontekst i genetska predispozicija igraju značajnu ulogu u formiranju ponašanja i ličnosti alkoholičara. Kroz istraživanje ovih aspekata, možemo bolje razumeti kako pomoći pojedincima koji se bore sa alkoholizmom i podržati ih na putu ka oporavku.
Alkohol, odnosno alkoholizam nerazdvojni su pratioci čoveka od najstarijih vremena. Alkoholna pića koriste se u raznim prilikama: kao hrana, kao lek, kao deo religioznih svetkovina, kao sredstvo za razbribrigu. Hipokrat je tvrdio da je pijanstvo smišljeno, samovoljno izazivanje ludila.
Dugoročno uzimanje alkohola izaziva brojne posledice na čovekovo zdravlje i na njegovo razumevanje sebe. Na naučnom nivou alkohol menja hemiju mozga što utiče na razmišljanje, motoriku, ponašanje osobe koja konzumira alkohol, a vremenom nastupaju i trajne izmene ličnosti takvih osoba.
Zapravo, možemo govoriti o ličnosti alkoholičara.
Kod osobe koja dugoročno konzumira alkohol dešavaju se brojne promene u funkcionisanju mozga, dešavaju se promene u ponašanju i ophođenju prema drugima. Kada dospe u krv alkohol se veoma brzo prenosi do mozga osobe i utiče na moždane funkcije. Konzumiranjem alkohola dolazi do pogoršanja mentalnog zdravlja.
Između ostalog, ljudi često počinju da konzumiraju alkohol da bi se osećali bolje, što je jedna velika zabluda. Osoba u trenutku kada uzima određenu količinu alkohola oseća poboljšanje svog raspoloženja, ali kada dejstvo alkohola prođe, osoba zapada u stanje mamurluka i vraća se na staro i sve tako u krug, kada se nažalost stvara jedno stanje zavisnosti koje utiče negativno ne samo na osobu koja konzumira alkohol nego i na okolinu, društvo, porodicu u kojoj osoba živi ili boravi.
Postoje 3 glavne karakterne crte svakog alkoholičara: manipulativnost, emocionalna nezrelost i društvena nezrelost.
Što se tiče manipulativnosti takve osobe često koriste odbrambene taktike kako bi izbegli suočavanje sa stvarnošću. Neke od tih odbrambenih taktika su: osoba često opravdava svoje postupke i umanjuje značaj svojih postupaka, često govori da njega ili nju niko ne razume, negiraju da imaju problem.
Alkoholičara karakteriše emotivna i društvena (socijalna) nezrelost. Time je alkoholičar ometen da preduzme ulogu u zadovoljavanju svojih i drugih potreba (nagomilava dugove, kupuje jeftine stvari). U osnovnim sektorima života evidentna je neefikasnost. Zanemaruju se porodične i bračne obaveze (ne radi se sa decom, zanemaruju se seksualni odnosi, napušta se posao ili često menja radno mesto), neadekvatni su odnosi sa drugim osobama (teško se sklapaju i održavaju prijateljstva, izuzev sa alkoholičarima). Njima nedostaje zdrava inicijativa i samodisciplina. Ponašanje je nepostojano, vole da se hvale, puno obećavaju, teško shvataju svoje realne i tuđe probleme. Katkad im je ponašanje omnipotentno, ignorišu autoritete, predstavljaju se kao sveznalice. Odnos sa ljudima im je mahom površan. Oni kao da „beže“ od svojih osećanja. Domet njihovog interesovanja radikalno je redukovan, ne paze na svoj izgled (toaletu), mahom su zapušteni, informisanost je elementarna, ponašanje je konvencionalno, često stereotipno.
Postoji nesposobnost autentičnog izražavanja emocija, nizak prag tolerancije na frustracije, visok stepen anksioznosti, nesigurnosti, osećanje inferiornosti i ugroženosti (paranoidnost), megalomanija, seksualna izopačenost i sl. Kod alkoholičara nije retkost samoubistvo, sto je verovatno posledica alkoholičarske depresije. Ukratko, pobrojane osobine alkoholičara bitno narušavaju njihovu biopsihološku i socijalnu homoestazu, pa je zbog toga njihova korekcija (lečenje) od prvorazrednog značaja, kako po njih same, tako i porodicu i društvenu zajednicu.
Alkoholizam kao fizička zavisnost odnosi se na stanje u kojem osoba redovno koristi ili uzima u većim količinama različita pića kao sredstvo da ostane „normalna“. Alkoholizam povećava razdražljivost i smanjuje inhibicije. Sa ovom kombinacijom, postoji šansa da budete manje osjećajni ili pak agresivniji prema drugima. Alkohol zamagljuje rasuđivanje i dovodi do problema u komunikaciji. Takođe, što se tiče uticaja alkohola na mozak, javlja se i zamagljeni vid, propadanje memorije, otežava hod i govor. Ono što je jako bitno naglasiti jeste značajan uticaj alkohola na kognitivne funkcije ljudi koji konzumiraju dugoročno alkohol, pogotovo na mlade, koji vrlo rano još u adolescentskom periodu konzumiraju alkohol.
Alkoholizam nije izolovan fenomen, nije lični problem, nije privatna stvar. On je problem svih onih koji su sudareni sa njegovom razornom moći: i uža i šira porodica, prvenstveno bračni partner, pa deca, pa šira porodica. Kako je svaki čovek član neke porodice, nužno je i prirodno da iz porodice potiče i da za porodicu stvara. Jasno je da ukoliko je alkoholičar, on nikako ne može biti alkoholičar negde drugde, negde van porodice. On pije tu i u okviru nje, a zajedno sa njim pije čitava porodica. Oni zajedno startuju i istovremeno utiču na sve faze razvoja alkoholizma. Kada alkoholisanost ne bi imala nikakve posledice u porodici, kada ne bi ugrožavala njenu strukturu, kada alkoholičar ne bi bio to što jeste, onda alkoholizam zapravo i ne bi bio problem!
Ono što je evidentno jeste da obrazac ponašanja dovodi do toga da alkoholičari zbog dejstva alkohola, zanemaruju sve svoje odgovornosti, odnosno porodične, društvene, profesionalne obaveze. Savremena shvatanja alkoholizma i sistemska porodična terapija podrazumevaju tretman koji zahteva veliko angažovanje pacijenta, članova njegove porodice i ostalih saradnika iz radne i šire socijalne sredine.
Tokom terapije mora se savladati edukacija iz alkoholizma (kako bi se raskrstilo sa starim zabludama i alkoholizmu prišlo na stručan i ispravan način). Mora se steći uvid u sopstveni alkoholizam, što je praćeno otporima kod pacijenata i kod saradnika. Takođe, mora se temeljno i dugo raditi na izgradnji novog životnog obrasca.
