Demencija je bolest koja značajno narušava kvalitet života obolelih osoba kao i osoba u njihovom životnom okruženju. Zbrinjavanje ovakvih pacijenata je naporno fizički i emotivno, a vremenom i ekonomski iscrpljujuće tako da može ozbiljno uticati na psihofizičko zdravlje negovatelja i porodice.
ŠTA JE DEMENCIJA?
Demencija obuhvata grupu različitih stanja koja narušavaju normalno kognitivno (saznajno) funkcionisanje i ponašanje ljudi, što dovodi do poremećaja u svakodnevnim životnim aktivnostima. Javljaju se promene u pamćenju, u operativnim funkcijama (planiranje, procena, donošenje odluka), snalaženju u prostoru, govoru, raspoloženju, ponašanju.
Početak bolesti je uglavnom blag i postepen tako da se simptomi teško primete. Tek u pogoršanju koje je uglavnom sporo, dolazi do poremećaja ponašanja i izmena ličnosti tako da dolazi do potpunog gubitka svakodnevnih veština pa obolela osoba više nije nezavisna, u uznapredovalom stadijumu ne uspeva čak ni da se samostalno obuče, okupa, jede i hoda. Demencija može pogoditi svakog, a sa starenjem raste verovatnoća od oboljevanja.
TIPOVI DEMENCIJE
ALCHAJMEROVA BOLEST
Najčešći tip demencije. Oko 2/3 ljudi pogođenih demencijom ima ovaj tip demencije. Iako se ne znaju ni do današnjeg dana uzroci, u mozgu dolazi do tipičnih promena- smanjenja zapremine mozga i nakupljanja abnormalnih proteina između i unutar ćelija mozga koje narušavaju moždane funkcije. Bolest u proseku traje oko 8 godina i prolazi kroz tri faze.
Prva faza tj. rani stadijum podrazumeva promene poput problema sa pamćenjem novih događaja, orijentacije u prostoru, čak i u poznatom okruženju i sredini. Mogu se javiti problemi u rukovođenju finansijama ( plaćanje računa npr.), poteškoće u razumevanju složenijih rečenica, pronalaženje reči. U ovom stadijumu pacijenti mogu samostalno da funkcionišu. Ponekada se mogu javiti depresija, anksioznost, apatija.
Drugi stadijum – dolazi do pogoršanja svih navedenih simptoma prvog stadijuma – naglašeniji su problemi ponašanja i psihološki problemi. Samostalnost je takođe značajnije narušena i dolazi do stanja otežanog izlaska iz kuće, postaju zavisni od druge osobe.
Treća faza – postoji skoro potpuna zavisnost od druge osobe, pacijenti imaju poteškoće oko osnovnih aktivnosti tipa unosa hrane, kupanja, oblačenja. Napredovanjem bolesti postaju skoro pa nepokretni, vreme uglavnom provode u postelji. Ukočenost kao i sporost, premor, mogu podsećati na Parkinsonovu bolest. Epileptički napadi se takođe mogu javiti u ovom stadijumu. Raste rizik od razvoja urinarne infekcije, upale pluća koja se mogu završiti fatalno.
FRONTOTEMPORALNA DEMENCIJA
Grupa stanja koja pogađa, kao što joj i ime kaže, frontalne (čeone) i temporalne (slepoočne) režnjeve mozga. Ukoliko su više pogođeni frontalni režnjevi osoba će imati poteškoće sa motivacijom, planiranjem, organizacijom, probleme emocionalne kontrole i društveno prihvatljivog ponašanja. U slučaju kada su zahvaćeni temporalni režnjevi tegobe se odnose više na poteškoće govora i/ ili razumevanje jezika.. Ovaj tip demencije češće se javlja ranije – tj. između 45. i 60. godine života.
DEMENCIJA SA LEVIJEVIM TELIMA
U ovom tipu demencije dolazi do poremećaja u motornim aktivnostima (klinička slika podseća na parkinsonizam) uz izmene pažnje i vidnih funkcija, kao i ponašanja, s tim što je važno naglasiti da se poremećaji pokretljivosti i demencije razvijaju paralelno ili sledstveno tokom nekoliko godina. Stanje svesti i pažnje može da se menja tako da oscilira od stanja konfuzije pa do skoro normalnog funkcionisanja. Veoma rano tj. na početku bolesti javljaju se i vidne halucinacije koje za razliku od halucinacija u psihijatrijskim bolestima nisu praćene strahom i anksioznošću. Nije retkost da se javljaju i poremećaji spavanja sa „živim snovima“ pod čijim uticajem može doći i do povređivanja pacijenta ( beže u snu, neko ih juri…). Ovaj tip demencije povezuje se sa postojanjem „Levijevih tela“ (specifičnih proteinskih akumulacija) u moždanim ćelijama i njihovim nastavcima.
VASKULARNA DEMENCIJA
Ovj tip demencije može da se javi u veoma kratkom intervalu nakon moždanog udara (unutar 3 meseca) ili pak da se razvija samostalno kao posledica izmena na malim krvnim sudovima mozga. Kod ovog tipa demencije postoje ispadi ponašanja, problemi pažnje, pamćenja, govora. Ovde za razliku od Alchajmerove demencije već na početku možemo da očekujemo i motorne simptome kao što su najčešće „parkinsonizam donjeg dela tela“.
PORODIČNO JAVLJANJE DEMENCIJE
Neki oblici demencija mogu biti nasledni. Oko 1/3 osoba sa Alchajmerovom bolešću ima člana porodice (roditelja, brata, sestru) koji ima ili je imao ovu bolest. Ovo ne mora obavezno da znači da je demencija uvek nasledna. Alchajmerova bolest je uglavnom sporedna, a familijarne forme bolesti sa jasnim autozomno dominantnim nasleđivanjem ( pojava u svakoj generaciji) su zastupljene sa 2.5-5 % i to su slučajevi sa ranim početkom bolesti. Nasledni rizik postoji, ukoliko najmanje 3 člana familije u dva ili više uzastopnih generacija ima ili je imalo ovu bolest, od koje su dve osobe prvostepeni srodnici.
RANI SIMPTOMI DEMENCIJE
Rani simptomi demencije odnose se na:
- Gubitak pamćenja za skorašnje informacije i događaje koji utiču na svakodnevni život – svakome od nas se može dogoditi da zaturimo novčanik ili ključeve, ali kod osoba sa demencijom stavljanje stvari na neodgovarajuća mesta dešavaju se stalno. Takvim osobama ne pomažu podsećanja i iz tih razloga oni i ponavljaju stalno ista pitanja
- Propusti u pamćenju nasuprot gubitka pamćenja – mi svi povremeno zaboravljamo i žalimo se da naše pamćenje nije kao što je nekada bilo, ali ovo ne znači nužno da postajemo dementni. Važno je znati šta je deo normalnog starenja, a šta je demencija.
- Događaji – Sećanja starijih osoba nekada mogu biti nepotpuna i tada su podsećanja korisna. Osobe sa demencijom zaboravljaju skoro ceo događaj i ne pomaže bilo kakva pomoć sa strane i podsećanje.
- Radnja na TV-u, u filmovima, knjigama – Osobe pogođene demencijom nisu u stanju da prate TV, filmove ili priču u knjizi.
- Znanje i informacije – U starosti se sporije prisećamo ranije usvojenih znanja. Dementne osobe zaboravljaju ono što im je bilo poznato npr. poznavanje istorijskih mesta, događaja.
- Teškoće u obavljanju redovnih zadataka – Osobe sa demencijom imaju poteškoće u vožnji, jer ne prepoznaju i ne shvataju znakove i pravila u saobraćaju, imaju problema i u kućnim uslovima – ne znaju više kako se koriste aparati ili više ne mogu da nauče rukovanje novim aparatima. Ne uspevaju više samostalno da se obuku ili skuvaju jelo.
- Problemi u govoru – Osobe sa demencijom imaju probleme sa praćenjem i započinjanjem konverzacije, ili upotrebom pogrešnih reči. Mogu imati probleme u pronalaženju reči, pri čemu ne pomaže podsećanje. Zaboravljaju imenice, imena. Otežano prate uputstva , zbog otežanog razumevanja, na početku složenijih a kasnije i jednostavnih konstrukcija, kao i zbog samog zaboravljanja.
- Dezorijentacija u vremenu i prostoru
- Problemi sa složenim zadacima, rasuđivanjem, planiranjem i donošenjem odluka
Osoba sa demencijom vremenom postaje nesposobna da obavlja administrativne i finansijske transakcije (da donosi odluke, ima probleme sa rukovanjem bankovnim računima itd…)
- Promene raspoloženja i ponašanja – Osobe sa demencijom mogu imati promene raspoloženja, nezainteresovanost, ili preterane emotivne reakcije na događaje i situacije. Često mogu optuživati ukućane da ih potkradaju ili mogu imati druga pogrešna uverenja (da neko nešto radi protiv njega ili nje, da mu nije lojalan itd.).
- Odnosi sa drugim ljudima – Osobe sa demencijom mogu postati otvorenije ili pak otići u drugu krajnost – postati zatvorene i sa manje samopouzdanja.
- Gubitak inicijative Dementna osoba gubi interesovanja ili postaje nesposobna da započne aktivnosti u kojima je ranije uživala.
ŠTA MOŽEMO DA UČINIMO?
Postoje načini da se smanji potencijalni rizik od razvoja demencije npr:
- Čuvajte svoje srce – stanja kao što su gojaznost, šećerna bolest, visok holesterol povećavaju rizik od srčanog i moždanog udara kao i verovatnoću da obolite od demencije kasnije u životu.
- Budite fizički aktivni
- Vežbajte svoj mozak- novim aktivnostima, učenjem novih veština, naučite da koristite kompjuter, učite nove jezike, sve to doprinosi dužem očuvanju kognitivnih (saznajnih) funkcija.
- Hranite se zdravo
- Uživajte u društvenim aktivnostima – odvojite vreme za porodicu i prijatelje – kombinujte svoje aktivnosti sa fizičkim i mentalnim vežbama kroz rekreaciju ili hobije.
LEČENJE
Lečenje demencija sprovodi se lekovima iz dve velike grupe: inhibitori holinesteraze i antagonisti NMDA receptora. Nijedna grupa lekova ne dovodi do izlečenja od demencije. Pored navedenih lekova u terapiji demencije nekada je potrebno primenjivati i lekove koji kontrolišu pojavu halucinacija, depresiju, apatiju, agresivnost. Nije retka ni upotreba vitaminskih preparata npr. vitamini B, C, E, kao i lekova za koje se smatra da popravljaju moždanu cirkulaciju – ginko biloba, vinpocetin, cinarizin itd…
Kontaktirajte nas na office@lenus-ordinacija.rs ili pozovite na +381 61 64 33 266
Tu smo za Vas i Vaše najmilije!
