Kanabis je botanički naziv za biljku konoplje koja se deli na tri vrste: Cannabis sativa, Cannabis indica-rasprostranjena u Aziji, cannabis ruderalis-može se naći u Rusiji. Kanabis je biljka koja se koristi u medicinske, rekreativne i industrijske svrhe. Ima psihoaktivna svojstva zbog prisustva jedinjenja poznatih kao kanabinoidi, najpoznatiji su delta-9-tetrahidrokanabinol (THC) i kanabidiol (CBD).Kanabis se koristi u mnogim zemljama širom sveta i ima različite pravne statuse, od potpune zabrane do legalizacije za medicinske i/ili rekreativne svrhe.
Na tržištu postoje različite forme marihuane koje se koriste za konzumaciju. Ove forme se razlikuju u načinu pripreme, sastavu i načinu na koji se konzumiraju.
- Biljka marihuane (Cannabis sativa) se uzgaja i suši, a zatim se listovi, cvetovi i stabljike koriste za konzumaciju. Biljka se može pušiti u obliku džointa, cigare ili u bongu. Takođe se može koristiti za pripremu hrane i pića u vidu kanabis-infuziranih ulja, putera ili ekstrakata.
- Sušeni cvetovi: Sušeni cvetovi marihuane, poznati kao „trava“ ili „skank„, su najčešći oblik koji se koristi za pušenje. Ovi cvetovi sadrže visok sadržaj THC-a (tetrahidrokanabinola), psihoaktivne supstance prisutne u marihuani.
- Koncentrati: Koncentrati marihuane su proizvodi dobijeni izolacijom THC-a ili drugih aktivnih jedinjenja iz biljke. Ovi koncentrati mogu biti veoma snažni i koriste se za različite namene, uključujući pušenje, inhaliranje ili konzumaciju putem hrane.
– Hašiš: Hašiš je jedan od najpoznatijih oblika koncentrata marihuane. Dobija se
pritiskanjem smole biljke marihuane (smola cveta mešana sa delovima cvetova i
lišća), a rezultat je gusto i lepljivo smeđe-žuto ili crno-smeđe jedinjenje. Ulje od
hašiša ima najviši sadržaj THC koji se kreće se između 10 i 30 %
– Ulja: Kanabis ulja su ekstrakti koji sadrže visok nivo THC-a ili CBD-a
(kanabidiola), koji se koriste u medicinske svrhe. Mogu se konzumirati oralno,
putem hrane ili kapi, ili se koriste za inhaliranje putem vaporizera.
- E-tečnosti (vape tečnosti): E-tečnosti su tečnosti koje sadrže kanabis ekstrakte i koriste se za konzumaciju putem elektronskih cigareta ili vaporizera. Ove tečnosti mogu sadržati različite kombinacije THC-a i drugih sastojaka, a korisnici ih inhaliraju.
- Prah koji se pravi od dlačica sa lišća kanabisa poznat je kao kif.
Kao što vidimo spisak je dugačak, a posledice konzumacije su odmah tu iza ugla.
Prema podacima kojima trenutno raspolažemo znamo da je kanabis je i dalje najčešće konzumirana ilegalna droga u Europi. Procjenjuje se da je oko 8% odraslih Evropljana (u dobi od 15 do 64 godine) konzumiralo kanabis u 2022 godini.
Novi proizvodi od kanabisa predstavljaju izazove za javno zdravlje. Neki proizvodi koji se prodaju na ilegalnom tržištu kao prirodni kanabis mogu se smatrati potentnim sintetskim kanabinoidima, što stvara rizik od trovanja. Visokopotentni ekstrakti i prehrambeni proizvodi koji sadrže kanabis povezani su sa slučajevima akutnog trovanja koji iziskuju hitno bolničko zbrinjavanje te u tom smislu lečenje zavisnosti od kanabisa kao i preventivni rad treba sprovoditi što pre.
Dejstvo marihuane
Dejstvo marihuane ostvaruje se preko THC-a (tetra hidro kanabinol). Neke biljke marihuane imaju veći procenat THC-a, te imaju jak inpakt sa jednim udahom, dok druge deluju blaže i posle više udisaja. Način pušenja određuje procenat THC-a koji će ući u krv. Obična cigareta omogućava do 20% transfera, dok „pipe“ (lula) prenosi veći procenat, a „water pipe, bong“ dozvoljava i do 50% transfera. Kada se THC puši, pluća ga apsorbuju momentalno i putem krvi ga dovode do srca, a zatim mozga. Iako THC zapravo nestaje iz mozga već nakon nekoliko sati, on se akumulira u jetri, bubrezima i testisima.
Dejstvo marihuane nastaje odmah posle pušenja, dostiže maksimum za 30-ak minuta i traje 2-4 sata. Ako je THC unet preko hrane, potrebno je 1-2 sata da postigne svoje dejstvo, a trajanje efekta se produžava na 3-4 sata.
Polovina unete količine THC-a ostaje u krvi i 20 sati nakon pušenja. Zato neki efekti marihuane na mentalne i telesne funkcije mogu trajati danima. Produženo dejstvo marihuane može trajati i do 48 sati, i u većoj meri ometa kognitivne sposobnosti.
Zašto mladi koriste kanabis?
Mlade osobe, prevashodno adolescenti koriste kanabis iz različitih razloga, prevashodno radi opuštanja, osećaja sreće, popravljanja raspoloženja, euforije, kreativnog razmišljanja, osećaja važnih otkrića i uvida u život i sopstvenu ličnost, drugačijeg ugla gledanja na stvari, snažnijeg doživljavanja pojedinih aspekata, kao što je npr. muzika i analgetičkog efekta (smanjenja bola).
Posledice zavisnosti od marihuane
Posledice zavisnosti od marihuane mogu biti fizičke, mentalne, kasnije i socijalne i životne:
- Fizičke posledice: uticaj na respiratorni sistem, povećan rizik od respiratornih infekcija i oštećenja pluća. Takođe redovna upotreba marihuane može štetno uticati na kardiovaskularni sistem i povećati srčani ritam. Neke studije su takođe povezale upotrebu marihuane sa smanjenom plodnošću kod muškaraca i žena.
- Mentalne posledice: marihuana može izazvati niz mentalnih posledica uključujući povećanu anksioznost, paranoju, depersonalizaciju i pogoršanje simptoma psihičkih poremećaja kao što su depresija i šizofrenija. Kod adolescenata, redovna upotreba marihuane može uticati na razvoj mozga i kognitivne funkcije.
- Socijalne i životne posledice: zavisnost od marihuane može dovesti do problema u školi ili na poslu, smanjene produktivnosti, finansijskih teškoća i problema u međuljudskim odnosima. Takođe može povećati rizik od uključivanja u rizično ponašanje ili krivične aktivnosti.
Zašto je potrebno lečiti zavisnost od marihuane?
Da li je i zašto potrebno lečiti zavisnost od marihuane tema je koja izaziva mnoge rasprave i kontraverze širom sveta. Naime, sa jedne strane su pobornici stava da je marihuana bezopasna, dok su na drugoj strani oni koji ukazuju na njenu potencijalnu zavisnost i negativne posledice koje može imati na pojedinca. Šta je tačno?
Obično se kaže da marihuana ne stvara fizičku, već samo psihičku zavisnost, ali to nije u potpunosti tačno. Učestalo korišćenje visokih doza dovodi do razvoja tolerancije i blagih apstinencijalnih tegoba po njenoj obustavi. Nakon redovne upotrebe, osoba oseća želju da puši sve češće. Ako pokuša da smanji pušenje, osoba nije u stanju da „izgura“ svoju odluku, iako za to može pronaći niz „racionalnih“ objašnjenja i opravdanja, te se nameće zaključak da je lečenje zavisnosti od marihuane sasvim opravdano, a poslednjih godina i sve prisutnije u mladoj populaciji-srednjoškolci.
Apstinencijalni sindrom (kriza) je blagog do srednjeg intenziteta, može trajati od 1-6 nedelja i podrazumeva pojavu različitih simptoma kao što su demotivacija, nervoza, uznemirenost, glavobolja, nekad i blaga mučnina, smanjen apetit, problem sa spavanjem, želja za konzumiranjem, kao i osećaj da je svakodnevni život dosadan. Jačina kriziranja zavisi od količine i dužine prethodnog konzumiranja, kao i od same ličnosti pojedinca..
Hronična konzumacija marihuane čini život bezukusnim, teškim, sve manje smislenim i vrednim življenja. „Gubimo najdivnije nijanse!“
