Zavisnost od heroina kao i opasnosti i rizici od njegove upotrebe postali su jedna od najvećih zdravstvenih kriza u savremenom svetu.Osobe koje su zavisne od heroina mogu razviti ozbiljne posledice po somatsko i mentalno zdravlje, što zahteva lečenje i podršku stručnjaka različitih oblasti. Zavisnost od heroina izaziva kompulzivnu potrebu za uzimanjem opijata, dok simptomi apstinencijalnog sindroma mogu biti vrlo teški.
Heroin pripada grupi opijata koji se koriste u medicinske svrhe za ublažavanje jakih bolova, ali postoje i oni koji se koriste kao droge. Među najpoznatijim opijatima su opijum, morfijum, heroin, metadon i fentanil.
Heroin je ilegalna droga koja veoma brzo stvara zavisnost. Dobija se iz morfina, prirodne supstance koja je izdvojena iz semena određenih vrsta maka. Na „crnom tržištu“ se može nači u formi belog ili braonkastog praha, ili kao crna supstanca poznata kao crni heroin.
Iako, je čist heroin postao uobičajen, na ulicama se prodaje obično pomešan sa drugim drogama ili supstancama najčešće sa šećerom, mlekom u prahu, kininom, skrobom, ali i sa strihninom i drugim otrovima.
Obično se unosi intravenskim putem, ušmrkavanjem ili pušenjem.
Unošenje heroina preko vene omogućava najveći intezitet i najbrži nalet euforije i zadovoljstva (rush), za 7-8 sec. Kad se heroin ušmrkava ili puši, vrhunac efekta se oseća obično u toku 10-15 min dok intramuskularno unošenje proizvodi efekat tokom 5-8 min. Pušenje i ušmrkavanje ne proizvodi brz i intezivan rush, odnosno nalet zadovoljstva kao što je to slučaj kod intravenskog unošenja, zbog čega je to najčešći način upotrebe među zavisnicima koji nam se obraćaju za pomoć.
Kako heroin deluje na mozak?
Heroin deluje na mozak tako što se vezuje za specifične receptore koji su odgovorni za regulisanje osećaja zadovoljstva, bola i raspoloženja. Kada se ti receptori aktiviraju, osoba može da oseti euforiju, smanjenje bola i osećaj relaksacije. Ubrzo po unosu u organizam heroin prelazi krvno-moždanu barijeru. U mozgu se konvertuje u morfin i brzo vezuje za opoidne receptore. Osobe zavisne od heroina obično opisuju taj osećaj kao osećaj ogromnog zadovoljstva – rush. Intezitet naleta zadovoljstva zavisi od količine uzete droge, brzine ulaska u mozak i vezivanja za opoidne receptore.
Heroin ima naročito veliki potencijal za razvijanje zavisnosti zato što brzo dospeva u mozak.Kod unosa heroina udar-nalet je praćen toplim talasima po koži, suvoćom usta, težinom u ekstremitetima Može se javiti muka, povraćanje i jaki bolovi. Posle početnog efekta, zavisnici su obično pospani narednih nekoliko časova. Mentalne funkcije su otežane, zbog efekata na centralni nervni sistem. Srčana funkcija se usporava kao i disanje koje postaje jako usporeno, ponekad do nivoa kompletnog zaustavljanja.
Predoziranje heroinom je veoma rizično, pogotovo na ulici, gde se ne može pouzdano znati količina i čistoća unetog heroina. Takođe, korišćenje opijata u kombinaciji sa drugim lekovima, alkoholom ili drogama može povećati rizik od predoziranja
Zašto heroin izaziva zavisnost?
Heroin izaziva zavisnost za veoma kratko vreme prevashodno zbog njegovog brzog dospevanja u mozak. Kada se redovno koristi, mozak se prilagođava i dolazi do porasta tolerancije na ovu drogu što znači da osoba mora da uzima sve veće i veće doze kako bi postigla isti efekat. Dugotrajna upotreba heroina može dovesti do razvoja zavisnosti. Zavisnost je hronična, recidivantna bolest, koju karakteriše kompulzivno traženje i uzimanje droge. Prate ga neurohemijske i molekularne promene u mozgu.
Razlikujemo fizičku i psihičku zavisnost.
Fizička zavisnost odnosi se na simptome apstinencije koji se javljaju kada se osoba odvikava od heroina, dok se psihološka zavisnost odnosi na emocionalnu vezanost osobe za ovu drogu. Važno je razumeti razliku između ova dva tipa zavisnosti kako bi se bolje razumela priroda zavisnosti od heroina.
Fizička zavisnost od heroina je stanje u kojem telo postaje fizički zavisno od njegovog prisustva u organizmu. Redovno uzimanje ove droge dovodi do toga da se telo prilagođava na njegovo prisustvo i smanjuje prirodnu proizvodnju endorfina, koji pomaže u regulaciji bola i stresa. Kada se heroin prestane uzimati, telo počinje da oseća nedostatak endorfina, što dovodi do simptoma apstinencijalne krize.
Najizraženiji simptomi apstinencijalne krize su između 24-72h od poslednje doze heroina. Postepeno se smanjuju tokom 7-10 dana. Ponekad je moguće da simptomi traju čak i po nekoliko meseci. Žudnja i recidiv (povratak u bolest) se mogu javiti nedeljama i mesecima nakon iščezavanja apstinencijalnih tegoba.
Simptomi fizičke zavisnosti od heroina mogu uključivati:
- Mučninu i povraćanje
- Bol u mišićima i kostima
- Dijareju i zatvor
- Probleme sa spavanjem
- Povećanu osetljivost na bol
- Drhtanje i znojenje
- Anksioznost i depresiju
Pored fizičke zavisnosti, postoji i psihička zavisnost koja se javlja kada osoba postane emocionalno vezana za heroin i oseća potrebu da ga uzima, bez obzira na negativne posledice koje to može izazvati. Psihička zavisnost se može razviti čak i kada osoba ne uzima heroin često, ili u velikim količinama.
Simptomi psihičke zavisnosti od heroina mogu uključivati:
- Jaku želju da se uzima heroin
- Osećaj euforije i olakšanja kada se uzima heroin
- Povećana tolerancija, što znači da osoba mora uzimati sve veće doze kako bi postigla željeni efekat
- Preokupiranost ovom drogom i neuspeh da se ispune druge obaveze
- Smanjena motivacija i interesovanje za aktivnosti koje su nekada bile važne
- Problemi sa spavanjem, anksioznost i depresija kada se opijati ne uzimaju
Psihička zavisnost od heroina može biti vrlo teška za prevazilaženje, jer osoba često oseća da bez ove droge ne može funkcionisati normalno. U mnogim slučajevima, važno je potražiti stručnu pomoć kako bi se pomoglo u procesu odvikavanja i smanjio rizik od ponovnog uzimanja opijata.
Komplikacije usled hronične upotrebe heroina
Komplikacije usled hronične upotrebe heroina su ozbiljne i mogu životno ugroziti pacijenta. Neke od posledica su:
- Ožiljno izmenjene i kolabirane vene
- Bakterijske infekcije krvnih sudova i srčanih valvula
- Apscesi i druge infekcije mekih tkiva
- Oboljenja jetre i bubrega
- Plućne komplikacije
Postoji opasnost od zaraze HIV/AIDS, hepatitis B i C virusom ili drugim bolestima, preko deljenja igala i špriceva i druge opreme za intravenski unos heroina ili preko nezaštićenih seksualnih odnosa.
Mnogi aditivi u heroinu koji se prodaje na ulicama slabo se rastvaraju i mogu začepiti krvne sudove koji vode do pluća, jetre, bubrega, mozga. To može izazvati infekciju ovih organa, čak i smrt ćelija u delovima vitalnih organa.
Lečenje zavisnosti od heroina
Lečenje zavisnosti od heroina je kompleksan proces. Postoji više različitih tretmana u lečenju zavisnosti od ove droge koji podrazumevaju farmakološke i nefarmakološke metode.
Farmakološki tretmani podrazumevaju detoksikaciju kao prvi korak. Tokom detoksikacije pacijent se tretira simptomatskom terapijom koja je usmerena na ublažavanje apstinencijalnog sindroma i sprečavanje žudnje za ovom drogom. Po završetku detoksikacije uvode se blokatori-naltrexone koji postoje u različitim formama-tablete, depo injekcije, implanti različitog trajanja.
Nefarmakološki tretmani uključuju individualnu i grupnu psihoterapiju tokom kojih se radi na stabilizaciji uspostavljene apstinencije kao i izmenama životnog stila..
